Kako pripremiti prvenca za dolazak prinove?!

ID-10041672
Image courtesy of photostock at FreeDigitalPhotos.net

Istraživanja pokazuju da se roditelji najčešće odlučuju na drugo dete između drugog i četvrtog rođendana svog prvenca (o razlici u godinama među decom čitajte OVDE), i mi smo po tom pitanju baaaaš prosečni (razlika tri godine i tri meseca)! Nije da sam se bavila teorijom kada bismo mogli da proširimo porodicu, to je bilo prosto nešto što sam osetila (kao što sam osetila da želim prvo) i prosto sam imala sreću da se dogodi baš kad sam htela.

Ljubigamajka je napunio dve godine, prestao noću da piški u pelene, a mi smo počeli mirno da spavamo uz bezazlena ustajanja (potpuno neopterećujuća, bez plača – da ga pokrijemo, da pije vode, da pokrijemo pandu, da pije vode, da ga poljubimo, da poljubimo pandu, da pije vode… shvatate obrazac ) i bi nam nelagodno. Pojavi se želja za mirisom bljucke i pelena (ozbiljna sam, roditelji su malo ćaknuti), uvijanjem u ćebence i nosanjem u ranim jutarnjim satima, jakim stiskom malene šake i spokojem kojim diše soba u kojoj spava anđelak. Pravi izazov bio je pripremiti Ljubigamajka na dolazak malog uzurpatora prostora, roditeljske pažnje i vremena i mi smo sa pripremom počeli odmah.

Dogodiće se promene

„Dobićeš batu ili seku“ i „mama će roditi bebu“ su bile lepe vesti za našeg mališana, ali dvoipogodišnjak ih ne razume baš potpuno. Zato smo se od početka potrudili da mu stavimo do znanja da će stvari biti drugačije, ali da je to nešto mnogo lepo! Prestala sam da ga nosim, i vrlo brzo je to razumeo. Kad bi u šetnji tražio da ga podignem ja bih mu rekla da već nosim jednu bebu u stomaku i da mi je teško i da mora da bude velik i ide sam. Nije mu uvek bilo pravo, ali nije se bunio, jer je to bila jedna od retkih stvari u kojima sam bila dosledna.

Kupanje je preuzeo tata, tek sam ponekad bila statista. Njih dvojica su izmislili neku svoju igru tokom kupanja, svakako bih tu bila višak, nemam tu maštu za supermoći, pucanje, napade na podmornice etc. Ovo je bila odlična uvertira za sve više njihovog vremena u kojem ja ne mogu da učestvujem, jer „moram da čuvam malu žabu“.

Uključen od početka

Na prvi ekspertni ultrazvuk smo išli kao u bioskop, i mada realno niko od nas pojma nije imao šta je na monitoru svi smo bili oduševljeni. Kasnije sam sinu dala sličice da pokazuje drugima, koji isto tako nisu imali pojma šta gledaju, ali su bili jednako oduševljeni. Izvadila sam njegove male stvari i pričala mu kako je bio dobra beba, i usput mu objašnjavala da ćemo to sad dati bebi. Ubrzo je i sam počeo da traži svoje stare igračke koje ćemo dati bebi i da u kupovini pita „hoćemo ovo uzeti seki“. Nije on tako divan kakvim ga ja predstavljam, čik probajte da tražite nešto čime se sada igra, a kad deli čokoladu proceniće da vam je komad veličine malog nokta dovoljan… ali za početak dosta je i što deli ono što mu ne treba. Znali smo da smo na pravom putu kada je počeo poznanicima i deci na igralištu da skreće pažnju na moj stomak pitajući me „mama, je l ti tu imaš bebu?“, zbog toga se osećao važno i posebno.

Bez ulepšavanja

Iako smo bili srećni i uzbuđeni zbog male seke, i svako ko bi čuo da čekamo prinovu pokazao bi radost, nismo hteli da ulepšavamo stvarnost. A stvarnost je bila da seka neće znati da priča i da će zato plakati kad god joj nešto treba, i pritom ne zna da gleda na sat. I da će mama često oko nje biti zauzeta. Tako nije bio iznenađen mojim „ne mogu sad“, „čekaj da je uspavam/okupam/nahranim/smirim“, i stvarno sam se trudila da održim reč – da mu se posvetim kad god je bilo prilike.

Ljubomora je neminovna

Kada su peti dan došli po nas u porodilište, sin (sa kojim mi je to bilo prvo razdvajanje) rekao je „Mama, doneo sam ti cvet, gde je moja seka?“. Mislila sam da ću jedina ljubomorna biti ja, ali daleko je to od istine, jer je to tek bio početak. Prvih meseci tražio je ponekad da je drži na krilu, uživao u đakonijama koje su gosti donosili kada bi došli da vide malenu i činilo se da će sve proći glatko. Prvi znaci ljubomore počeli su da se javljaju posle pet meseci, najpre kao izjave „bako, hajde nosi seku kući da mama bude sa mnom“, a onda smo morali malo češće da iskuvavamo dude… Jednom je hteo da ide kolicima napolje, to smo mu ispunili, eto ako hoćeš da ti se smeju – nije više tražio. I sad nekad poželi da se kupa u bebinoj kadi, ispunim mu, ali mu obavezno naglasim da se beba kupa u kadi samo zato što ne ume da stoji, i čim nauči kada će otići u arhiv.

Važan je njihov odnos

Kasnije sam razmišljala otkud da se ta kriza pojavila. Smatram da ljubomora među decom uvek postoji, i u kasnijem dobu, ali mislim da smo pravili grešku. Naime, kada je ona ojačala i počela više da reaguje svi smo se oduševljavali, a kad bi joj on prišao loše smo (iz straha) reagovali. Te „pusti je, sad joj se spava“, te „ne diraj je, treba da jede“, te „nemoj ti, mali si“… Trebalo je da mu pokažemo više poverenja i olakšamo upoznavanje, naročito jer bi se ona oduševila kad god bi joj brat prišao. Sad kad ona ima deset meseci čini nam se da je oduvek tu. Nekad se on skriva, a ona ga traži (puca od smeha), nekad bi se ona igrala, a on negoduje jer ona nema pojma… ali mogu da nakrivim kapu. Postali su pravi veliki brat i mala seka, i mada će među njima biti svađa i ljubomore, sigurna sam da će se mnogo voleti i čuvati.

I da će mu ona praviti sendviče, i skupljati pare za lego kocke kojima se nikad neće igrati, a da će je on učiti da vozi bicikl i praviti joj kućicu za lutke…

Volim te, bato…

15589769_1529144290446175_5043648499578209809_n
privatna arhiva

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s