Zašto su tamo neke mame srećnije i ko to kaže?!

ID-100338823
Image courtesy of franky242 at FreeDigitalPhotos.net

Odem, kao svaka najbolja, prezauzeta, svesamapostižuća majka dok pijuckam kaficu na društvene mreže da vidim šta rade ostale prezauzete, negrešuće, svesamepostižuće majke. Je li se kojoj iskrzao lak na noktima, ili se iza savršenog selfija njenog savršenog tela u spavaćoj sobi vidi komad neopeglane posteljine, da malo likujem… Kad iskaču naslovi svih mamećih stranica koje sam lajkovala, jer, razume se, na net idem samo da se edukujem kako da budem što bolja mama, serije gledam zbog kostima i istorije, a rijaliti, eto, da uđem u psihološke profile učesnika… „Evo zašto su Danske mame srećnije“, „Pogledajte kako Ruskinja uspavljuje decu i pokušaćete već večeras“, „Deca u Francuskoj jedu sve, evo tajne njihovih mama“, „Žene iz Afrike uživaju u porođaju, ma ništa ih ne boli“*… Naelektrisala mi se seda na glavi. Kako te sve mame svuda po svetu žive tako srećno, tako su iskusne i sve im je lako? A vidi mene, hladnu kafu pijem, noću ustajem sto puta, kuća mi vazda u haosu, a muž nosi samo trikotažu.

Poređenje je majka kompleksa

„Evo, bebo, Miloš je sve poručkao“,“Vidi, Milica je obukla i jaknu, hajde i ti“, „Kako Jovana ima dobre ocene, pa još stiže i da ima momka“, „Sve su se već udale, samo ti izmišljaš“… i tako dok nam ne uđe u krvotok. Dok nam ne postane normalno da upoređujemo čiji je nos manji, kuća veća, dete naprednije, i čije su cipele skuplje… Dok nam drugi ne postanu merilo sreće, dok uspeh ne počnemo da merimo lajkovima, dok sve što imamo ne dobije vrednost tek kad se nabije na nos drugima. Naravno postoji stari narodni lek „U se i u svoje kljuse“, ali društveni virus je dosta mutirao i imun postao, pa više ne moraš da zaviruješ u sremačke sobe do ulice, već su prozori, a bogami i vrata, tuđih, srećnijih, uređenijih života otvoreni na jedan dodir prsta ili klik miša.

Sreća je tamo negde

I kao loši đaci trudimo se da prepisujemo od „boljih“, od nekih dalekih francuskih, ruskih, afričkih mama, jer ove naše iz komšiluka pojma nemaju. Da dođe mama iz komšiluka i kaže „skontala sam strava foru kako da uspavam bebu“, rekli bismo da izmišlja, da nema pojma, da mi nikad ne bismo tako, ali zato hoćemo kao sve one inostrane mame, sa kojima ne delimo ništa i koje nemaju ni jedan razlog da budu bolje od nas. I kad bismo ugasili društvene mreže i fotografije provučene kroz filtere videli bismo sve one dobre mame oko nas, koje žive pravi život balansirajući između obaveza, koje sa posla trče u kupovinu, pa po dete u vrtić, koje nesavršenu frizuru prikrivaju šarmom, a umor osmehom.

Sreća je u nama samima

I rešim da budem najbolja verzija sebe. I shvatim da je sreća u nama samima. I odlučim da ću se dobro osećati u svojoj koži, da neću juriti uspeh Francuskinja, doslednost Amerikanki, izgled Italijanki i pedantnost Mađarica. Moj život, moja stvar, moja (ne)organizacija i baš mi bi lepo to veče. Na spavanje odoh zadovoljna. Muž sprema sina na spavanje, slaže mu garderobu, pa se setio da mi kaže „Ej, jesi gledala kako ona Kineskinja slaže stvari?“

 

*naslovi su izmišljeni kao ilustracija

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s